Istorija Bermeta

baron bermet aleks crveni 051- Poreklo reči  BERMET   potiče  od izvornog  -  BERem  i  uMETi  što daje reč BERMET.
Bilo je potrebno predhodno ubrati biljke i umeti ih iskoristiti i proizvesti ovako lep napitak, dobro izbalansiran.
Nastanak i proizvodnja BERMET-a vezana je za pravoslavne manastire na obroncima Fruške Gore i KARLOVAČKU MITROPOLIJU.

Pre nekog vremena, došli smo do nekih interesantnih članaka iz Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima. Radi se o starim pismima iz Beča Mitropolita Vikentije Jovanović vladici Vasiliju Dimitrijeviću godine 1731, a i Pismo Andrija Belaića iz 1737 godine.

Suvenir, maskota ili nešto treće, tek najslikaniji i najautentičniji lik među vinarima je lik veselog brke, Sremca, koji će zahvaljujući predstojećem 47. Svetskom kongresu udruženja vinskih vitezova obići svet. Do tog i takvog imidža nije se došlo ni lako ni brzo, nije to niko mogao unapred isplanirati niti sagledati posledice.

Nenad Bermet Aleks, od oca Aleksandra, Ratković, jedinstveno je ime i pojava na našoj vinskoj sceni, ali i šire. Nakon dobijanja robnog žiga, zaštite imena Bermet Aleks, za čuveno desertno vino fruškogorskog vinogorja, učinilo mu se zgodnim da svom krsnom imenu Nenad Ratković pridoda i ovo “zaštićeno“. Bilo je to 2007. godine. Rođen Zemunac, Nenad Ratković, je u novosadskim vinskim krugovima isprva bio poznat kao trgovac vinom. Prodavao je vino iz naših poznatih podruma, Erduta i Erdevika.

U Udruženje karlovačkih vinara je ušao kao rakijaš i to zahvaljujući odličnom proizvodu napravljenom po orginalnoj recepturi, „Ljiljinom listiću“, doteranoj uz pomoć dvojice vrsnih enologa, Jovana Popova i Slobodana Marinkovića. Nenad često u šali voli da prizna da uspeh „Ljiljinog listića“ duguje imenu. Dugo se premišljao kako da nazove ovaj gorki liker, a onda mu je jedan drug skrenuo pažnju da se svi proizvodi zovu njegovim imeno, Aleks, Brka i sl. i da treba da bude nešto nazvano po Ljilji, njegovoj supruzi. Do sada, „Ljiljin listić“ je osvojio tri velike zlatne medalje Novosadskog sajma, četiri ili pet zlatnih i ne zna se koliko srebrnih. Njegovo prvo vino zvalo se Aromatizovano Aleksovo vino, slatko, lepo i pikanto koje će posle jednog Karlovačkog grožđebala, uz prijateljsku sugestiju prijatelja i vinara Kurjaka, prerasti u danas čuveni „Bermet Aleks“. Prvu javnu promociju „Bermet Aleks“ je imao na Vinskom balu, održavanom nekada u vreme Sv.Trifuna na Petrovardinskoj trvrđavi.

Od tog trenutka, kada je Nenad Ratković otvorio burence od 25 litara, i kada se oko njega napravila gužva koja nije jenjavala dok se sve nije baron bermet beli 051popilo, počinje današnja priča o Nenadu Bermet Aleksu Ratkoviću. Ta priča će dobiti svoju konačnu formu sa ulaskom u široku sremačku nošnju, po kojoj naš junak postaje najprepozatljiviji lik u vinsko prostoru ne samo Vojvodine već i čitave Srbije. A priča o sremačkoj nošnji počinje da sazreva od 2005. godine, od susreta sa Miroslavom koji je prvi napravio gipsanu figuricu Lale sa šeširom, sa likom Nenada Ratkovića. Nenadu se toliko svidela figurica da je poručio nekolicinu izrađenih u dve varijante, Lale naslonjenog na flašu ili burence. Nenad u šali voli da kaže da:“ Samo Tito i ja za života imamo svoju figuru“, kao suvenir. Godine 2007. je ta figura na petom Nenadovom Oplenačkom grožđebalu, proglašena za suvenir Srbije. Prethodne godine u Vrnjačkoj Banji je nagrađena za idejno rešenje.

I kao što je notorna činjenica da bez novinara nema ni vesti, tako je ova priča počela kada ju je novinarka Slavica Berić, plasirala u Magazinu Politika. U početku je urednica Magazina bila prilično skeptična i nevoljna da obajavi tekst o simpatičnom brki, zbog favorizovanja karlovačkih vinara, koji su se te godine tri puta našli kao tema dodatka. Međutim, spretnoj novinarki nije bilo teško da iz Ratkovićeve biografije izvuče podatak da je bio Titov pilot, a vinsku priču ispriča kao uzgred. Zahvaljujući toj profesionalnoj reportaži, šira javnost je saznala za njega, i te godine je njegova figura predstavljena u TO Srbiji kao predlog za suvenir Srbije, a Nenad Bermet Aleks Ratković postao dobitnik Turističkog cveta. Tako je počela da se razvija priča jednog malog brke u sremačkoj nošnji pretočena u gipsanu figuricu. Kada je Nenad rešio da je obuče sremačku nošnju nije bio svestan koje će dalekosežne efekte to proizvesti.

Ideja za nošnju se rodila u Inđiji 2006. godine, za vreme Vinske večeri na kojima su se svakog četvrtka predstavljali vinari iz Vojvodine. Za vreme jedne takve večeri, Nenad je video tamburaše kako u civilu ulaze u restoran, u kome se vršila prezentacija, i reakciju prisutnih kada su isti ti muzičari, obučeni u narodne nošnje počeli da sviraju. Tada je pala odluka da obuče narodnu nošnju. Od tada je krenula varijanta, koja se ustalilia, da se Nenad na svakoj vinskoj zgodi i gde god je neka zvanična vinska prilika oblači u nošnju, koja je postala sastavni deo njegovog imidža. -Nisam bio svestan dokle će me ta ideja dovesti, da sam ovog trenutka najprepoznatljiviji vinar na ovim prostorima - iskreno kaže Nenad Bermet, pa dodaje: -Sada sam prerastao i srpske okvire i postao sam suvenir svetskih vitezova. Kada sam ulazio u viteški red „Sveti Georgije“ 2007. godine, primljen sam u jednom malom mestu pored Temišvara, Rekše. Oficijelni deo, koja se odvijao u crkvi, „odradio“ sam u civilnom odelu, ali sam se posle ceremonije, u vinskom podrumu, u kojem se gostilo 150 vitezova, pojavio sa svojim vinom obučen u sremačku nošnju. Ne znajući ni Mađarski, ni Nemački, jedva nešto Engleski, uspeo sam da ponudim svoj „Ljiljin listić“ i „Bermet“. Bio sam vrlo toplo primljen i na kraju sam poklonio svoju sliku u autentičnoj nošnji gospodinu iz Ajzenštata, gde se nalazi središte našeg vinskog viteškog reda Sveti georgije i tako pećutno, postao jedini vitez obučen u sremačko ruho. To, da ja mogu da budem u nošnji, je postalo nepisano pravilo, za razliku od svih drugih koji moraju ispoštovati protokol, koji razume teget košulju, kravatu sa viteškim grbom, beretku, plašt, ukratko strogo pravilo odevanja, koje sam ja prekršio i još uvek kršim.

Sticajem okolnosti na Upravnom odboru Udruženja Sveti Georgije, prokonzulu Aleksandru Kojiću se rodila ideja da moja figura Sremca naslonjenog na flašu Bermeta, bude poklon svim učesnicima 47. kongresa asocijacije svetskih vitezova koji se održava od 31. maja do 6. juna u Srbiji - Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Subotici, Paliću, Irigu, Beogradu, Topoli i Vršcu. Meni je drago što će oko 250 zvanica, koje budu došle u Srbiju otići sa mojom figurom i što će moja figura biti u Japanu, Brazilu, Americi, Kanadi, bezmalo čitavom svetu. To je izuzetno zadovoljstvo, ali i čast, jer sam ja iz male Srbije koje nema na vinskoj karti sveta, ni Evrope. Ovog trenutka u Srbiji ima bar 30 kvalitetnih vinskih podruma koji proizvode kvalitetno vino i koje može biti na trpezama Evrope i sveta, a manifestacije ovakvog tipa su idealne da to saznanje podelimo sa ostalima. Moj Bermet, ovog trenutka se pije na Belom dvoru i u dva restorana u Holandiji koji imaju tri "Mišelin" zvezdice. Ja se nadam da će ta priča da živi i dalje, da će se širiti. Napravio sam i jedan Bermet sa tartufima, koji je afrodizijak na deseti stepen i mada je malo skup za naše tržište, nadam se da će biti interesantan izvozni proizvod.

Nenad Bermet Aleks Ratković je dokaz da je orginalanost, jedinstvenost i neponovljivost nešto što proizilazi iz ličnosti čoveka, a ne od pukog htenja da su bude drugačiji i poseban. Narodna nošnja, široke čakšire su deo našeg folklora, ali iskreno, da li možete da zamislite nekog drugog da to nosi i da mu tako lepo stoji?

 CENA:  700,00 RSD

KUPI CRVENI
KUPI CRVENI mali

KUPI BELI
KUPI BELI mali

Nenad Aleks Bermet Ratković
Novi Sad, Srbija, Srbija

Telefon: 021/6338-605

Brojač poseta

2369243

Kalendar

Nema događaja u kalendaru
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31