O Vinu
Od nastanka čoveka do danas, vino prati njegovu sudbinu i sve značajne događaje njegovog života. Sa vinom počinje civilizacija, o čemu svedoče pećinski crteži, papirusi i razni predmeti pronađeni u antičkim gradovima.
Od kada vino tačno postoji nije poznato, ali se smatra da je primitivni čovek, pored hrane sezonskog tipa, čuvao i divlje grožđe. Veruje se da ga je stavljao u šupljine stena, i ono bi vremenom fermentiralo i pretvaralo se u vino.
30 vekova pre Hrista, vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone na onaj svet. U grobnicama faraona nađeno je nekoliko stotina amfora sa vinom.
U Aziji se vino pravilo čak pre 12.000 godina, a mnogi crteži iz egipatskih grobnica datiraju 2.000 godina pre nove ere.
Od samih početaka civilizacije, vino je bilo kako sastavni deo ishrane, tako i kulturnog i duhovnog razvoja. Čovek je od njega stvorio božanski simbol življenja.
VINO je proizvod dobijen isključivo putem delimične ili potpune fermentacije svežeg grožđa, čija minimalna sadržina alkohola nije ispod 8% a maksimalna ne prelazi 18,5%.
Postoje razne podele vina, ali ćemo mi izdvojiti nabitnije a to su:
1. po kvalitetu zavisno od hemijskog sastava i degustacione ocene:
1. stono ili obično vino,
2. stono vino sa geografskim poreklom,
3. kvalitetno vino sa geografskim poreklom i
4. vrhunsko vino sa oznakom rejona berbe.
2. po sadržaju neprevrelog šećera:
1. suvo vino – sadržaj šećera ne prelazi 4gr/l,
2. polusuvo vino – sadržaj šećera je od 4gr/l do 12gr/l,
3. poluslatko vino – sadržaj šećera je od 12gr/l do 50gr/l i
4. slatko vino – sadržaj šećera je preko 50gr/l.
Osnovna podela vina je svakako prema boji pa se vino tako razvrstava na:
1. belo vino
2. ružičasto vino
3. crveno (crno) vino
Vino se može opisati na više načina, pa stoga vino može biti:
1. po boji: svetlo žuto, bistro, ćilibarno žuto, slamnato žuto, sa zelenim refleksom, tamno crveno, rubin crveno, zatvoreno crveno
2. po mirisu: intenzivnog mirisa, prijatanog mirisa, cvetnog, muskatnog mirisa, kompleksno voćnog I da asocira na neko određeno voće ili pak može biti anemičnog mirisa gde su mirisne komponente nedovoljno razvijene (nečisto, zatvoreno, degradirano)
3. po ukusu: puno, naglašene slatkoće, sa kiselinama koje harmonizuju ukus, naglašenim kiselinama koje daju živost
vino i hrana
Slaganje vina i hrane je jedan od osnovnih elemenata vinske kulture. Vino kao najlepši i najčistiji napitak, je idealna dopuna hrani, i ono uz odgovarajuću hranu, ne samo da pobuđuje i apetit i uzdiže ukus hrane na najviši nivo, nego i doprinosi odličnom raspoloženju za trpezom. Ono je dobro i za telo i za dušu. Izbor vina uz hranu strogo je individualan, ali serviranje vina sa hranom podrazumeva brojna pravila i tradicionalnu praksu. Osnovno pravilo prilikom posluženja je da nijedno vino ne sme biti nadvaladano svojim prethodnikom: lagano pre teških, suvo pre slatkog i belo pre crnog. Neka od pravila kojih se možemo pridržavati prilikom konzumiranja vina su :
bela vina (suva ili polusuva, tzv. laka bela vina) – uz hladna predjela, namaze, školjke, supe, povrće, perad, govedina, ovčetina
bela vina (teža, duže odležala, sa snažnijim bukeom) – bela kuvana riba, bela mesa, piletina, ćuretina, prasetina, jagnjetina, zečetina
crvena vina (mlada) – topla predjela, testenine, rižoto, crvena mesa, pečenja, jela od divljači, junetina, govedina, patka, guska..
slatka vina – uz slatku hranu, deserte
Pošto svako jelo zahteva poseban odabir vina za konzumaciju, podrazumeva se da se i od prethodno navedenih pravila odstupa.
Kultura poznavanja I konzumiranja vina podrazumeva poznavanje temperature konzumiranja vina, odabir prikladnih čaša iz koje se pije vino, kao I slaganje hrane I vina.
ŽIVELI !!!