Od nastanka čoveka do danas, vino prati njegovu sudbinu i sve značajne događaje njegovog života. Sa vinom počinje civilizacija, o čemu svedoče pećinski crteži, papirusi i razni predmeti pronađeni u antičkim gradovima.

Od kada vino tačno postoji nije poznato, ali se smatra da je primitivni čovek, pored hrane sezonskog tipa, čuvao i divlje grožđe. Veruje se da ga je stavljao u šupljine stena, i ono bi vremenom fermentiralo i pretvaralo se u vino.

30 vekova pre Hrista, vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone na onaj svet. U grobnicama faraona nađeno je nekoliko stotina amfora sa vinom.

U Aziji se vino pravilo čak pre 12.000 godina, a mnogi crteži iz egipatskih grobnica datiraju 2.000 godina pre nove ere.

Od samih početaka civilizacije, vino je bilo kako sastavni deo ishrane, tako i kulturnog i duhovnog razvoja. Čovek je od njega stvorio božanski simbol življenja.
VINO je proizvod dobijen isključivo putem delimične ili potpune fermentacije svežeg grožđa, čija minimalna sadržina alkohola nije ispod 8% a maksimalna ne prelazi 18,5%.

Postoje razne podele vina, ali ćemo mi izdvojiti nabitnije a to su:

   1. po kvalitetu zavisno od hemijskog sastava i degustacione ocene:
         1. stono ili obično vino,
         2. stono vino sa geografskim poreklom,
         3. kvalitetno vino sa geografskim poreklom i
         4. vrhunsko vino sa oznakom rejona berbe.

   2. po sadržaju neprevrelog šećera:
         1. suvo vino – sadržaj šećera ne prelazi 4gr/l,
         2. polusuvo vino – sadržaj šećera je od 4gr/l do 12gr/l,
         3. poluslatko vino – sadržaj šećera je od 12gr/l do 50gr/l i
         4. slatko vino – sadržaj šećera je preko 50gr/l.

Osnovna podela vina je svakako prema boji pa se vino tako razvrstava na:

   1. belo vino
   2. ružičasto vino
   3. crveno (crno) vino

Vino se može opisati na više načina, pa stoga vino može biti:

   1. po boji: svetlo žuto, bistro, ćilibarno žuto, slamnato žuto, sa zelenim refleksom, tamno crveno, rubin crveno, zatvoreno crveno
   2. po mirisu: intenzivnog mirisa, prijatanog mirisa, cvetnog, muskatnog mirisa, kompleksno voćnog I da asocira na neko određeno voće ili pak može biti anemičnog mirisa gde su mirisne komponente nedovoljno razvijene (nečisto, zatvoreno, degradirano)

3. po ukusu: puno, naglašene slatkoće, sa kiselinama koje harmonizuju ukus, naglašenim kiselinama koje daju živost

vino i hrana
Slaganje vina i hrane je jedan od osnovnih elemenata vinske kulture. Vino kao najlepši i najčistiji napitak, je idealna dopuna hrani, i ono uz odgovarajuću hranu, ne samo da pobuđuje i apetit i uzdiže ukus hrane na najviši nivo, nego i doprinosi odličnom raspoloženju za trpezom. Ono je dobro i za telo i za dušu. Izbor vina uz hranu strogo je individualan, ali serviranje vina sa hranom podrazumeva brojna pravila i tradicionalnu praksu. Osnovno pravilo prilikom posluženja je da nijedno vino ne sme biti nadvaladano svojim prethodnikom: lagano pre teških, suvo pre slatkog  i belo pre crnog. Neka od pravila kojih se možemo pridržavati prilikom konzumiranja vina su :

bela vina (suva ili polusuva, tzv. laka bela vina) – uz hladna predjela, namaze, školjke, supe, povrće, perad, govedina, ovčetina

bela vina (teža, duže odležala, sa snažnijim bukeom) – bela kuvana riba, bela mesa, piletina, ćuretina, prasetina, jagnjetina, zečetina

crvena vina (mlada) – topla predjela, testenine, rižoto, crvena mesa, pečenja, jela od divljači, junetina, govedina, patka, guska..

slatka vina – uz slatku hranu, deserte

Pošto svako jelo zahteva poseban odabir vina za konzumaciju, podrazumeva se da se i od prethodno navedenih pravila odstupa.

Kultura poznavanja I konzumiranja vina podrazumeva poznavanje temperature konzumiranja vina, odabir prikladnih čaša iz koje se pije vino, kao I slaganje hrane I vina.

ŽIVELI !!!

	Stono suvo belo vino - Rizling je suvo belo vino sa harmoničnim ukusom proizvedeno od poznate sorte koja već duže vreme raste na našim prostorima. Karakteriše ga privlačno žuto zelenkasta boja sa zlatnim prelivima kristalne bistrine i sortni miris sa tonovima bagremovog cveta dočarava miris zrelog grožđa. Ovo je najrasprostranjenija bela vinska sorta na Fruškoj Gori. Poreklom je iz Francuske, i vino od ove sorte je jedno od najtraženijih na domaćem tržištu. Godinama unazad ima svoje obožavaoce, kojima ni jedan važan datum nije promakao bez ovog kako oni kažu nektara. Punoća ukusa sa pikantnim kiselinama čini ovo vino veoma pitkim i svežim. Pravi gastronomski užitak doživećete pijući ovo vino uz plemenitu morsku i rečnu prženu ribu ili kavijar, piletinu, ćureći podvarak ili junetinu sa prelivom od šampinjona, sireve-pohovani, polutvrdi, tvrdi i koziji. Prilagođenost brojnim jelima, kao što su hladna predjela, šunka, sve vrste jela od belog mesa, roštilj i slatkovodna plemenita riba, čine ga nezamenjivim vinom u svakoj prilici. Trenutno NEMA na lageru
	GAME - Pitko, osvežavajuće, harmonično crveno vino. Bogato vojvođansko tlo i obilje sunca daju mu fini sladunjav ukus, ali nepresladak. Dugi sortni ukus sa prijatnom, diskretnom gorčinom Badema iraskošnu aromu zrelog grožđa. Prilagođenost brojnim jelima, kao što su hladna predjela, šunka, sve vrste jela od belog mesa, roštilj i plemenita riba slatkovodna, čine ga nezamenjivim vinom u svakoj prilici. Služi se rashlađeno na temperaturi 12-14 ° C. Transportno pakovanje je od 6 flaša 0.75 lit. po kartonu. Cena po flaši je 400 dinara sa PDV-om. Takođe ga prodajemo i u rinfuzi u našoj vinariji.
	Pinot Noir je tipičan bugrundian sorta sa finom crvenom bojom. Ovo vino pripada u blagoj, vodećoj vinskoj grupi. Mlado vino je bogato voćnim mirisima, kao što su maline, višnja i šumska jagoda, a mentol arome ... Starija vina u tragovima kao da imaju zrna kafe, a uz meso miriše poput odrezka.  Može se konzumirati sa svim vrstama testenine kao i za aperitiv, a predivnog je ukusa kada je u kombinaciji s ribom. Posluživanje na temperaturama 12 - 14 ° C. Transportno pakovanje je od 6 flaša 0.75 lit. po kartonu. Cena po flaši je  dinara sa PDV-om. Trenutno NEMA na lageru
	Vranac je kvalitetno suvo crno vino, žive rubin boje i tipičnog bukea, bogatim ekstraktom, zadržavši se arome grožđa podsećajući na miris drveta i šumskih plodova. Posluženo na sobnoj temperaturi uz crveno meso, pečenu svinjetinu, dimljenog mesa. Transportno pakovanje je od 6 flaša 0.75 lit. po kartonu. Cena po flaši je  dinara sa PDV-om. Takođe ga prodajemo i u rinfuzi u našoj vinariji. Trenutno NEMA na lageru