Jabukova rakija sa dodatkom Sibirske čage. Lepa , pitka rakija, lekovita. Jačina rakije je 42% v/v, zapremine 0,5 litara.

O SIBIRSKOJ ČAGI

Čaga je parazitska gljiva, koja raste na ruskim brezama. Nazivaju je parazitom, jer upija sve što je zadržano u korenju, stablu i granama breze i sve te lekovite supstance daje ljudima. Raste na visini između 10-30 metara, što predstavlja izazov za specijalno obučene ljude, koji je sakupljaju. Obično raste u severnim krajevima Sibira u klimatskim zonama gde se temperatura spušta do -40° C. Ima izgled crne ispucale mase, nepravilnog oblika. Sibirska divlja čaga se „bere“ nakon određenog broja godina parazitiranja na drvetu breze, obično oko 25 godine, kada je najlekovitija. Tek tada količina lekovitih supstanci dolazi do visokog nivoa, toliko potrebnog za ugroženo zdravlje svih nas. Kroz taj dugi period „sazrevanja“, lekovite supstance iz Čage postale su izuzetno male molekularne strukture, što omogućuje brzu i celovitu apsorbciju u naš organizam. Ova izuzetna medicinska gljiva sadrži preko 200 nutritivnih supstanci.
Čaga je bogata: aminokiselinama, enzimima, mineralima u tragovima (bakar, selen, cink, mangan, gvožđe, germanijum), mineralima: magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum, fosforom, vitaminima B1, B2, B5, vitaminom K,vitaminom D2 ili ergosterolom, kojeg druge biljke inače nemaju. Nadalje, ona je moćan izvor više vrsta polisaharida, beta glukana, triterpena (među njima i lanosterol), sterola, saponina, inotodiola, trametenolične kiseline, SOD enzima i njenog glavnog sastojka betulinske kiseline.
Svetski poznata ličnost, čuveni ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin, čovek koji je od komunističkog idealizma prešao trnovit put ka duhovnosti, uveo je Čagu u zapadni svet kroz svoj roman „Odeljenje za rak“, objavljen 1969. godine. U ovom dirljivom autobiografskom delu možemo pročitati mučnu potragu političkih disidenata, obolelih od raka, koji očajnički pokušavaju da pronađu lek. Lekar, koji im je davao klasičnu medicinsku terapiju u maloj bolnici, slučajno je uočio da seljaci iz obližnjeg sela nikada ne obolevaju od ove teške bolesti, a jedinu razliku u odnosu na druge ljude, pronašao je u tome, što seljani piju čaj od praha Čage, pošto nemaju novca da kupe pravi biljni čaj. Budući da nije bio siguran u rezultat lečenja, lekar je svojim pacijentima uz redovnu hemoterapiju uveo i čaj od praha Čage, što je Solženjicina izvuklo iz kandži najteže bolesti, iz poslednjeg stadijuma raka i izvelo u novi život, koji je trajao još 55 godina (1918-2008), što je pisac u knjizi detaljno napisao. O ovoj moćnoj gljivi pisali su i Sbitnjeva Evgenija, knjiga pod imenom „Čaga gljiva protiv 100 bolesti“, pisac Danilov Nikolaj Ilarionovič „Lekovita Čaga“, zatim knjiga o najnovijim naučnim istraživanjima i kliničkim ispitivanjima, pod naslovom „Čaga – gljiva senzacija“, čiji je autor najčuvenija doktorka fungi-terapeut Irina Filipova, inače autorka lepeze knjiga o lekovitim gljivama. Preparati od Čage danas se proizvode u različitim formama: ekstrakt u kapsulama i u suvom prahu, običnom mlevenom suvom čaju i tinktura. Razlika je u tome, što je čaj obična osušena Čaga, a ekstrakt Čage koncentrat biološki aktivnih supstanci, izvučenih iz tela ploda Čage i ima jačinu nekoliko desetina puta veću u odnosu na običan čaj.